Споменик "Успење"
- На иницијативу Удружења РВИ и ППБ Крагујевац, споменик је подигнут 2007. године у самом центру града, преко пута зграде Градске управе, као симбол страдања Крагујевчана у ратовима 1990. до 1999. године.
- Споменик је дело наших суграђана, архитекте Наташе Атанасијевић и вајара Зорана Илића – Браде.
- Висок је 9,7 метара и има партерни део, а на степеничастом делу са четири плоче уклесана су имена Крагујевчана који су изгубили животе у ратовима у периоду од 1990. до 1999. године, као и грбови града и Удружења ратних војних инвалида.
- Постамент и кугла израђени су од тамног бетона патинираног сиво зарђалом масом.
- На кугли су у дубокој рељефној пластици приказане фигуре људи који се очигледно тешко пењу уз њену глатку површину симболишући душе погинулих људи. На врху кугле налази се отвор намењен за постављање јаког ласерског стуба светлости, али то још увек није завршено.
Споменик је изграђен 2007. године. Свечано је откривен и освештан на Видовдан, 28. јуна.
Споменик „Успење“ симболизује страдање Крагујевчана у ратовима 1990-1999, узрокованим распадом СФРЈ, до завршетка НАТО бомбардовања.
Иницијатива за изградњу спомен-обележја погинулим Крагујевчанима је потекла са оснивањем Удружења, давне 1993. године. Због ситуације у земљи и кризе, први корак ка решавању питања споменика је направљен 1997. године када је одлуком Скупштине града прихваћено да се подизање споменика финансира средствима из градског буџета и за ту намену одређена је локација за изградњу на платоу испред робне куће „Београд“.
Наредних десет година је одлука о изградњи споменика била само мртво слово на папиру. Чак је у једном моменту локална власт покушала да промени локацију за споменик, што је спречено упорношћу и истрајношћу чланова Извршног одбора Удружења да се испоштује претходна одлука, уз неколико одржаних штрајкова испред Скупштине града.
На иницијативу Радише Миливојевића, уз велику помоћ Предрага Миљковића и уз подршку чланова породица погинулих бораца, на месту будуће локације споменика је постављена плоча са следећим натписом: „НА ОВОМ МЕСТУ ЋЕ БИТИ ИЗГРАЂЕН СПОМЕНИК ПОГИНУЛИМ КРАГУЈЕВЧАНИМА У РАТОВИМА 1991 – 1999“.
Изградња споменика „Успење“ коначно отпочиње 2007. године, тако да је споменик откривен и освештан на Видовдан 28. јуна 2007. године уз присуство великог броја чланова Удружења и гостију. Том приликом одржан је први парастос и помен погинулим борцима који се служи и дан данас у организацији Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Крагујевац.
Споменик је висок 9.70 метара. Чине га кугла, најупечатљивији део споменика, чија је ширина у основи 4.90 метара, затим партерни и степеничасти део, са четири плоче у виду крста. На њима су, рељефним словима, уклесана имена 78 Крагујевчана, који су се у неком периоду десетогодишњег грађанског рата на просторима бивше Југославије, као и НАТО агресије на СРЈ, одазвали на позив државе, одужили дуг друштву, те положивши своје животе за отаџбину, вечно остали на бранику земље у којој су рођени, а која више не постоји.
Кугла, у интимном доживљају већине представља симбол домовине – родне груде, обгрљена је стилизованим фигурама људи (душама палих бораца), које се успињу ка врху, победи, бесмртности, светлости спасења, чиме се даје смисао њиховој жртви. Испреплетаност њихових фигура, у наглашеном ставу одбране, одраз је сложности, решености, патриотизма и заједничког доживљаја своје улоге у пресудним историјским тренуцима.
На врху кугле је отвор из кога ласерски зрак стреми ка небу, симболично спајајући земаљско са небеским. Куглу носи стуб у фигуралној форми стабла дрвета, од тонираног тамног бетона, који патинира окером. У дну постамента, осим плоча са именима погинулих, постављене су и рељефне представе грба Удружења ратних војних инвалида Крагујевац и грба града Крагујевца, а кружно, око постамента, осмишљен је простор за седење.
У оквиру целине споменика, на западној страни у партеру, издвајају се фигуре пролазника који посматра споменик и седећа фигура пса.
Споменик „Успење“, допуњен фигуром пролазника који загледан у „стабло“ евоцира прошлост у којој живи и данас те својим мирним ставом одаје потребу да управо у том „стаблу живота“ нађе утеху, као да и гласом поручује: „Нераскидиви сте део нас, заувек“.
