У оквиру пројекта „Капија слободе – 110 година Кајмакчалан“ наше Удружење је 23. априла организовало трибину поводом 110. годишњице битке на Кајмакчалану. Пројекат се реализује уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Након минуте ћутања и одавања поште свим страдалим војницима, приказан је филм о Кајмакчалану. Професор историје Дејан Миливојевић одржао је изузетно занимљиво предавање о току и значају битке.
Трибини је присуствовао државни секретар овог министарства, Ђорђе Тодоров, а у име Града др Гордана Дамњановић, помоћник градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права, који су и личним освртом на битку на Кајмакчалану дали свој допринос овој трибини. Осим чланова Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца трибини су присуствовали и гости из борачких удружења из Крагујевца и Тополе, СУБНОР-а и СУБОС-а, Удружења ветерана органа безбедности и Војне полиције, Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920., Црвеног крста, Покрета „Срце хероја“, представници привредних друштава, предузетници и СКТ медија.
Циљ овог пројекта је да нас подсети на једну од највећих битака у Првом светском рату и на победу која је отворила пут ка ослобођењу Србије. Битка на Кајмакчалану представља спој трагичног и херојског. Била је то борба у којој су се огледале све супротности рата: храброст и страдање, стратешки значај и људска цена, локални тактички успеси и шири политички циљеви. Освајање врха 30. септембра 1916. године дало је српској војсци и народу нову наду и поставило темеље за даљи повратак и коначно ослобођење. За наш народ Кајмакчалан није само историјска епизода, то је подсетник на цену слободе и на важност колективног сећања. Као такав, Кајмакчалан остаје трајна лекција и опомена будућим генерацијама.
- Као град који зна шта значи висока цена слободе, осећамо обавезу да чувамо успомену на све жртве својих предака, као и на савезничке и медицинске мисије које су током борби притекле у помоћ српском народу, казала је др Гордана Дамњановић.
- Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће увек подржавати овакве патриотске пројекте и идеје које баштине културу сећања и војничку част наших предака, рекао је државни секретар Ђорђе Тодоров.
- Осврнувши се на назив „Капија слободе“, председник Удружења, Милан Андрић, нагласио је да то управо представља ону снажну жељу сваког ратника да се што пре врати кући, што је наше хероје које су већ сви отписали извукло из свих страхота и довело назад у своју државу, свој дом. И то је оно што треба да се преноси новим поколењима, да нашој деци објаснимо ко је извојевао слободу коју данас имамо.
Непосредне последице битке биле су вишеструке. Војно, освајање Кајмакчалана отворило је пут ка Битољу и омогућило даљи притисак на бугарске положаје у региону. Морално, победа је имала огроман значај. Након трауматичног повлачења преко Албаније, српска војска и народ добили су доказ да је опоравак могућ и да се повратак у борбу може успешно извести. То је подигло морал и допринело обнови вере у војну и политичку будућност. Политички, успех је ојачао позицију српске владе и војног руководства и српске војске пред савезницима. Дугорочно, битка на Кајмакчалану била је део ширег процеса који је довео до коначног пробоја Солунског фронта 1918. године.
Кајмакчалан је постао симбол сећања и колективне жртве. На врху је подигнута капела и споменици посвећени палим борцима, а место је постало циљ годишњих комеморација и војничког ходочашћа где посетиоци долазе да виде пејзаж борби, да прочитају имена палих бораца и да размисле о цени слободе. У књижевности, мемоарима и усменим предањима битка је остала као пример храбрости и истрајности.
