Историјат Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Крагујевац
Започели су договоре у вези даље организације, свесни да једино организованим деловањем могу добити прави третман од државних органа. Свакако, било је и потешкоћа, неразумевања друштва и институција, као и постојећих организација које су желеле да их припоје себи.
Почетком 1993. године већ поменути ратни војни инвалиди се организују, сада већ у удружење које ће се бавити, пре свега, питањима ратних војних инвалида и породица погинулих бораца.
Средином 1993. године одржан је први званични састанак у кафани „Балкан“ где је састављен Иницијативни одбор који ће се формирати удружење и организовати оснивачку скупштину. За представника Иницијативног одбора бирају Драгана Пантића. Значајну помоћ око припреме оснивачке скупштине добијају од већ формираног Удружења РВИ Србије.
Драган Пантић
Представник Иницијативног одбора и председник Скупштине 1993. године
Милан Спасић
Председник Извршног одбора од 1993. до 1996. године
- Додела опремљеног канцеларијског простора за рад Удружења
- Финансирање удружења из буџета Скупштине града
- Хитно предузимање мера за решавање стамбених питања ратних војних инвалида и породица погинулих бораца
- Изградња спомен-обележја погинулим Крагујевчанима у рату 1990. до 1991. године
И поред отежаних услова рада, споре реализације захтева и постављених циљева, упркос здравственом стању чланова Извршног одбора, Удружење је опстало, између осталог и захваљујући пожртвовању и истрајношћу појединаца који су били одлучни у остваривању права свих чланова. Смењивали су се чланови руководства, интензивирана је сарадња са републичким Удружењем, а у више наврата је организован протест испред Скупштине града.
Сав тај труд се коначно исплатио и захтеви упућени Скупштини града Крагујевца су почели да се остварују. 23. јуна 1997. године Удружењу су додељене просторије у „Дому самоуправљача“. Скупштина града је донела одлуку о финансирању Удружења из градског буџета. Средства су била скромна, али су значајно помогла да се интензивира рад Удружења.
У наредном периоду, кроз низ реализованих акција, остварен је видан напредак у раду Удружења. Преко различитих хуманитарних организација прикупљена је помоћ и подељена је члановима Удружења, обезбеђен је угаљ из рудника „Костолац“, неколико градских предузећа и малих приватних фирми донирало је помоћ. У пар наврата, уз помоћ спонзора, деца погинулих бораца летовала су у Грчкој, Црној Гори и у нашим бањама.
У сарадњи са предузећима у граду, обезбеђен је посао на неколико инвалида и чланова породица погинулих бораца. Такође, један број њих је решио стамбено питање. Интензивирана је активност око изградње споменика погинулим Крагујевчанима, што доводи до одлуке Скупштине града Крагујевца да се споменик изгради на платоу код робне куће „Београд“ и да се финансира из градског буџета.
Миодраг Лазаревић
Председник Извршног одбора од 1996. до 2000. године
Наредни период постојања Удружења обележен је неиспуњеним обећањима градских власти и непрестаним одлагањем почетка изградње споменика. Локална управа је чак и покушала да промени локацију споменика али Извршни одбор то одбија и остаје истрајан да се споменик изгради на првобитно одређеној локацији.
Удружење почиње са обележавањем 8. марта, Дана жена, позивањем супруга и мајки погинулих бораца у просторије Удружења и скромним поклонима.
Милан Андрић
Председник Извршног одбора од 2000. до 2004. године
После промене локалне власти 2004. године, сарадња се подиже на задовољавајући ниво. Интензивирају се активности усмерене на побољшање материјалног стања ратних војних инвалида и породица погинулих бораца. Извршни одбор ступа у контакт са ресорним министарством које почиње градњу 200 станова за ратне војне инвалиде и породице погинулих бораца, од тога 20 станова у Крагујевцу.
Удружење уз помоћ спонзора реновира и опрема своје просторије.
Радиша Миливојевић
Председник Извршног одбора од 2004. до 2007. године
2007. године коначно се исплатила иницијатива и упорност Удружења и почиње изградња споменика „Успење“.
Споменик је откривен и освештан на Видовдан, 28. јуна 2007. године уз присуство великог броја чланова Удружења и гостију. Том приликом одржан је први парастос и помен погинулим борцима, који се служи и дан данас у организацији нашег Удружења.
Милан Спасић
Председник Извршног одбора од 2007. до 2012. године
Од самог оснивања Удружења, пуно пажње се посвећивало активностима које су презентовале улогу и значај ове организације за војне ратне инвалиде и чланове породица погинулих бораца. То је било неопходно јер требало је истрајати у времену економске кризе, незапослености и све већег незадовољства међу људима. Дошло је до пада друштвених вредности и наметања нових приоритета. Све то, укључујући и време протекло од ратних догађања, учинило је да многа ратна збивања почињу да буду заборављана. Самим тим је и брига о нашој популацији све више занемаривана.
Да би се то спречило, Удружење је интензивирало рад кроз различите начине промоције родољубља, очувања идентитета нашег народа и обележавања различитих датума и догађаја из наше историје у знак сећања на наше погинуле борце.
Тако се родила и идеја о отварању спомен-собе, која је у потпуности реализована и која је имала запажен одјек у друштву, делом и због чињенице да је била јединствена у нашој земљи.
17. фебруара 2011. године, у једној од просторија удружења, отворена је спомен соба са 95 фотографија погинулих бораца у оружаним сукобима од 1991. до 1999. године.
Свечаном отварању су, поред чланова Удружења, присуствовали и бројни гости из Републике, града, Војске и МУП-а, Републике Српске као и представници разних организација и удружења.
Исте године спроведена је у дело и идеја о братимљењу нашег Удружења и Борачке организације општине Прњавор у Републици Српској. Потписивањем Повеље о братимљењу наших удружења, 30. јула 2011. године у Прњавору, то је и озваничено, што је довело до учвршћивања веза и још боље сарадње.
Драган Бојић
Председник Извршног одбора од 2012. до 2020. године
У протеклих 30 година Удружење је било и остало значајан ослонац ратним војним инвалидима и породицама погинулих бораца.
Кроз активности усмерене на побољшање квалитета живота и лакше превазилажење траума услед инвалидитета или погибије члана породице наше Удружење се доказало као важан фактор у остваривању права својих чланова не само у материјалном, већ и у социјалном и хуманом смислу. Појединци и читаве породице су своје најтеже тренутке лакше пребродили јер су били окружени себи сличнима, људима који су их најбоље разумели јер су и сами прошли кроз сличне недаће.
Милан Андрић
Председник Извршног одбора од 2020. до данас
